Virusi, spyware i malware: u čemu je razlika?

Evo šta je sve potrebno da znate o spyware-u, trojancima, ransomware-u i mnogim drugim pretnjama koje vaš sigurnosni softver mora da zaustavlja.

 Najbolji antivirus softver štiti nas od mnogo više vrsta malware-a nego samo od virusa. Evo šta je sve potrebno da znate o spyware-u, trojancima, ransomware-u i mnogim drugim pretnjama koje vaš sigurnosni softver mora da zaustavlja.

Ako vaš antivirus softver ne čini ništa osim zaštite od računarskih virusa, onda bi bio poprilično beskoristan. Izraz kompjuterski virus, koji je 1984. godine osmislio američki istraživač Fred Cohen, specifično se odnosi na program koji ubacuje svoj kod u druge programe. Kada se zaraženi program pokrene, virus se širi.

Nisu svi antivirus programi ono što izgledaju. Neki zapravo predstavljaju lažne, falsifikovane programe koji ne štite korisnikovu sigurnost i nanose štetu njegovom bankarskom računu.

Virus se pokreće kada korisnik lansira zaraženi program ili pokrene softver sa zaraženog diska ili USB drajva. Virusi su pritajeni, kako bi mogli da se široko rasprostrane a da ne budu detektovani. U najvećem broju slučajeva, virus kod jednostavno zarazi nove programe ili diskove. Na kraju, često po unapred definisanom datumu i vremenu, virus se pokrene. Rani nosioci virusa su često bili besmisleno destruktivni; ovih dana je verovatnije da će virusi služiti za krađu informacija ili implementiranje DDoS (Distributed Denial of Service) napada na glavnu veb stranicu.

Worms su slični virusima, ali ne zahtevaju od korisnika da pokrene zaraženi program. Jednostavno rečeno, worm (crv) sam sebe kopira na drugi računar, a zatim pokreće tu kopiju. Tokom 1988. godine, crv pod nazivom Morris, namenjen kao jednostavan dokaz koncepta, izazvao je ozbiljnu štetu dolazećem internetu. Iako nije trebalo da bude zlonameran, njegova preterano samorepliciranje je usisalo veliku količinu protoka.

 

Trojanski programi (trojan) skrivaju zlonamerni kod unutar naizgled korisne aplikacije. Igra, alatka ili neka druga aplikacija tipično obavlja svoj namenjeni zadatak, ali pre ili kasnije će učiniti nešto štetno. Ova vrsta pretnje se širi kada korisnici ili veb lokacije nenamerno dele zaraženi sadržaj sa drugima. Trojanci mogu i da budu odlični za zarađivanje novca. Bankarske trojanci ubacuju lažne transakcije kako bi “isušili” onlajn bankarske račune korisnika. Drugi trojanci mogu da kradu lične podatke korisnika, kako bi ih njihovi kreatori prodavali na mreži.

Virusi, worms (crvi) i trojanci su definisani načinom na koji se šire. Drugi zlonamerni programi svoja imena baziraju na onome što rade. Spyware, bez iznenađenja, se odnosi na softver koji špijunira korisnikov računar i krade lozinke ili druge lične informacije. Mnogi savremeni antivirus programi uključuju komponente specifično dizajnirane za zaštitu od spyware-a.

 

Sadržaj je preuzet sa sajta benchmark.rs
 
Podijelite ovaj sadržaj:
error
fb-share-icon
Tweet
fb-share-icon